ГРЧЕЊЕ У ГРЧКОЈ: Зашто Србин мора да оде на море да би схватио колика је сиротиња? (ВИДЕО)

Лето. Одмор. Период у ком се просечан Србин суочи са чињеницом да је убоги просјак, али због упорне навучности на начин живота који превазилази његове могућности, скупи и паре и она два парадјза између ногу, и отисне се на путовање.

Чим се приближе летње врућине, у сваком Србину, Српкињи и Српчету јави се оно пријатно голицање, праћено сетним уздахом и мирисом соли који се увукао у ноздрве још '75. на Корчули, и никако да изађе. 

Затим тај осећај полако замењује онај непријатан "филинг" параноје и бола у џеповима, због шамара реалности, који у ушима оставља шум који као да говори, "Седи код куће сиротињо, как'о црно море, ниси отплатио ни Врљачку Баљу од претпрошле године".

Онда, разуме се, проради онај насјнажнији нагон сваког Србина, који Новака Ђоковића годинама држи на врху АТП листе (а није Јелена), оно што нам помаже у преживљавању свих ових смутних времена. Наравно - инат. 

Покупе се онда неименовани Србин, Српкиња и Српче, запуте се у локалну агенцију и отпочну са преговорима о којекаквим погодностима плаћања, да би на крају схватили да са просечном платом (која НЕ ИЗНОСИ 40 и нешто хиљада) не могу да мрдну даље од Бубањ потока.

Али им онда љубазни радник агенције, који тек неће отићи на море јер му минималац не добацује даље од Аде, саопшти да постоји некакво чудо које се зове "лест минит" или на српскоме "последњи минут". То отприлике значи да је баш истом таквом Србину, Српкињи или Српчету, рикнула баба, или уручен отказ, па је морао да принудно одустане од сунчања на плажама братске нам земље Грчке. Што ми кажемо, "Док једном не смркне, другом не сване". 

Након што је платио динарски део, девизни део, осигурање и све остало, Србину остаје само да причека неколико дана, а онда се градским превозом са све коферима и кесама упути на паркинг Сава Центра, где ће се укрцати у други аутобус који ће га возити пар десетина сати до жељене дестинације. Наравно, тих неколико дана ваља искористити за припреме. 

Растрчи се Српко по свим могућим хипермаркетима у потрази за јефтином супом, туњевинама, пасуљима и грицкалицама. Па код Кинеза по "Филе" папуче, па вађење "Фриком" рекламног, бесплатног сунцобрана, па потрага за оним шортсем са цветићима који као личи на оне што их имају странци, али ти се кроз њега види бела гуза и длаке где им место није. Наравно, мора да се купи и пар боксова цигарета, јер знате, "Код њих су пљуге скупе к'о сам ђаво. И за њих су скупе, мајке ми". 

Док чека аутобус који ће га одвести на заслужени одмор у рају, Србин изгара на паркингу, док око њега облећу они ликови што продају "'наш оно што изгледа као потковица, од пријатног материјала званог полиестер, пуњено оним неким пиринчем, што метнеш подглаву па можеш да спаваш к'о царина" и типује који је од свих аутобуса из категорије "екстралукс" баш онај у који би он требало да уђе. 

Наравно, одлазе сви они бусеви који изгледају као да им ради клима и клоња, и долази један коме лимарија није у тону. Ал' два спрата буразере! А Србин на оном горњем, на шарагама, поред жене која држи главу клинца који већ спава знојавог чела, док му са друге стране главу на рамену одмара студент из Пожеге који је пошао да изненади рибу на Паралију. Милина...

Негде петог сата путовања, гасе се светла, прекида се сваки разговор и на маленом телевизору почиње филм. Није "Тесна кожа". Овога пута возач је одлучио да пусти биоскопски спектакл препун специјалних ефеката "Господар прстенова" на екрану пречника 20 центиметара, удаљеном 10 метара од места на коме седи Србин. 

После неколико пауза у ресторанима који имају договор са агенцијом, у којима коришћење тоалета кошта 50 евроценти, улазимо у Грчку. Након истовара друге Србадије у неким другим местима, Србин стиже у место које је изабрао, звано Парга. Тачније, није га он изабрао, него је баш то место било у "лест минит" понуди, па га је он уграбио јер му је онај из агенције рекао да је предивно и да је баш за њега. Нема много Срба, највише долазе Скандинавци.. Суперишка. 

Након што се сместио у апартман који се налази на само 20 метара од плаже, додуше ваздушном линијом, Србин почиње са жалбама. Прво - нема бре интернета! Друго - ау бре. 5 евра за климу, дневно! Има бре да цркнем од епилепсије узроковане врућином, нећу да вам платим! Треће - длака. 

Све се то некако изгладило са љубазном теткицом која од енглеском зна само "јес", и време је да се Србин запути на плажу. 

Значи, пешкир на раме, "Фриком" сунцобран под мишку, "Макси" кесу са сендвичима у руку и полако. Прво ће да покуша на градској плажи. Наравно, има нека плажа звана "Валтос" али до тамо се иде некаквим глисером, а повратна карта је 8 евра. Значи, дневница оде само на крату до плаже. "Пошто ли је лежање, кад је превоз тако скуп", пита се Србин. 

Е па, на плажи је сазнао колико кошто лежање. Четири евра! Само да легнеш на лежаљку, без пића, без ишта! Нема теорије. Пешкир, па простреш онако да захвати ћошкове још четири пешкира, па ставиш по камен  на сваки ћошак да не одува ветар, па се извалиш. Добро, не испружиш се баш, више легнеш бочно, онако као фетус. Али милина.. 

Након 7 сати чварења и одбијања оних неких црнаца што се труде да ти запертлају неко канапче око руке и за то узму 5 евра, Србин схвата да је доста за први дан и да је време да се повуче у апартман. Вечерас ће мало да прошета, седне у какав отмени ресторан, попије какво квалитетно бело вино, уз шкампе или дагње. 

Како да не! После пола сата шетње кроз прелепе уличице Парге, Српко се залеће на једну симпатичну таверницу. Одабрао је баш њу, јер му се, за разлику од осталих хостеса које говоре неки од скандинавских језика, ова обратила на српском. Међутим, након што је сео и бацио поглед на мени, и схватио да би за једну вечеринку из снова морао да плати недељом рмбачења у Србији, одлучио је да попије само пивце. И то у апартману. 

После неколико дана, Српко се сусрео са страшном истином. Цене у овом делу Грчке, конкретно у љупком градићу званом Парга, прилагођене су дубљини џепа просечног Швеђанина, а не плићаку од поставе која се зове "српски џеп". 

Па тако, Швеја може да лежи под квалитетним сунцобранима од 4, 5, 6, 7, па и 8 евра по особи, да једе гиросе од 3 евра уместо оних на магистрали за 2, да једе чувени грчки јогурт који кошта 3,50 евра, да вечера порције лигњи од 20 евра, па чак и да пусти ону мучену Тајланђанку да га измасира на плажи, по цени од 60 евра за исто толико минута. 

А ти Српко цврчи намазан маслиновим уљем што си сачувао са летовања у Буљарицама, шетај са рукама у џеповима и купуј магнете и разгледнице, пичи пешака до хипермаркета уместо возићем и јурцај сваког јутра да заузмеш место на делу плаже предвиђеном за сиротињу. И тако 10 дана.

Скандинавци, Скандинавци, стерам вам га мајци! 

Разуме се, када се буде вратио у Србију, Србадин ће свима да прича како се провео "фул" и "есктра" да се "уопште није устезао", и да је смувао неку рибу из Осла. То вам је у Шведској. А онда ће 6 месеци да плаћа ону ултра јефтину понуду, страхујући да не добије отказ пре него што отплати летовање. 

ОВАЈ ТЕКСТ ПОСВЕЋЕН ЈЕ СВИМ ОНИМА КОЈИ ОВЕ ГОДИНЕ НИСУ БИЛИ У МОГУЋНОСТИ ДА ОДУ НА ЛЕТОВАЊЕ.

АКО ЖЕЛЕ ДА ПЛАЧУ УЗ ОПИСЕ ПРЕДИВНИХ КРАЈОЛИКА ГРЧКОГ ПРИМОРЈА НЕКА ПРЕЂУ НА ДРУГИ ТЕКСТ. 

SKINI APLIKACIJU