ЗАШТО ФАЈТЕР И ПО ЧЕМУ СМО ДРУГАЧИЈИ

Крајем 20. и почетком 21. века Србија пролази кроз огромна искушења: распад Југославије, грађански ратови, стотине хиљада избеглица, тешке економске санкције, агресија НАТО, отимање територије Косова и Метохије, распад заједнице са Црном Гором, катастрофалну приватизацију, одлазак десетина хиљада младих ван земље... Последица тога су милиони осиромашених и осрамоћених људи. Сатанизовани, проглашени искључивим кривцима за све, оптужени за ратне злочине... они све више губе веру у будућност и бољитак, осећај националне припадности и заједништва. То је пораз.
Непризнавање очигледног и самообмањивање нас спречава да престанемо да се тетурамо и посрћемо. Непризнавање реалности нас тера да се понашамо иреално и правимо се као да је све у реду. Велики број људи бира пасивност, аполитичност и полако се навикава на безнађе јер им се чини како ништа више не вреди.

Ми мислимо да вреди. Ми бирамо да се боримо. Зато Фајтер као симбол супротстављања предаји, ентропији, депресији, равнодушности, одсуству хуманости, бахатости, пљачки, самовољи...

(За крај, зашто баш име фајтер? Постоје лепше српске речи – борац, ратник. Али, прва је временом добила идеолошко значење које више дели него што спаја, а нама је подела превише. Друга носи милитантни призвук, а ми смо се од ратова уморили. Изабрана је баш страна реч фајтер, јер она пре свега носи спортску конотацију и израз је здравог духа и фер плеја који промовишемо.)