ЈЕВРОПЕЈСКА СРБАДИЈА: На референдуму за улазак у Европску унију гласало би 55 одсто грађана Србије.. А ево шта патриЈоте, шатриоте и патриоте мисле о КОСОВУ

За улазак Србије у Европску унију (ЕУ) на референдуму гласало би 55 одсто грађана, 21 одсто би било против док 12 одсто не би гласало уопште или не зна шта би одговорило, показало је истраживање Министарства за европске интеграције.

У саопштењу министарства се наводи да је подршка грађана реформама, као и претходних година, веома висока.

Од укупног броја испитаника њих 68 одсто сматра да би реформе, неопходне за улазак Србије у ЕУ, требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље и уређеније Србије.

Кад је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. до данас, 24 одсто испитаника је препознало да је ЕУ највећи донатор Србији у последњих 16 година, на другом месту се по перцепцији грађана налази Русија са 21 процентом, на трећем Кина са 17 и на четвртом Јапан са 12 одсто.

У односу на резултате истраживања од пре годину и по дана, из децембра 2016, број оних који као највећег даваоца помоћи Србији виде ЕУ порастао је за три одсто, док је број оних који су мислили да је реч о Русији смањен за четири одсто, наводи се у саопштењу министарства.

Наводе се и званични подаци који показују да у периоду од 2000. до краја 2016. године, Европска унија и њене државе чланице са 4,31 милијарди евра реализованих бесповратних средстава представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије - појединачно гледано Европска комисија је донирала 2,96 милијарди евра, Немачка 368,21 милиона евра, Шведска 232,11 милиона евра и Италија 187,72 милиона евра.

У саопштењу пише и да је истраживање покзало да све позитивне асоцијације на Европску унију имају тренд раста.

Грађани појам ЕУ повезују са бољим животом, вишим стандардом, благостањем, путовањима и то њих 21 одсто, док је у јуну 2017. то чинило 10 одсто испитаника.

Борбу против корупције (22 одсто), реформу здравственог система (16) и реформу правосуђа (12 одсто) грађани препознају као најзначајније и као оне које највише утичу на њихов свакодневни живот.

Следеће по важности су им реформе у области пољопривреде (10 одсто), затим образовања (9), боља заштита људских права (8 одсто) и заштита животне средине (5 одсто).

За највећи број грађана, њих 18 одсто, чланство у ЕУ представља пут ка бољој будућности младих људи, више могућности за запошљавање (16), могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (15 одсто), као и могућност да се уреди стање у нашој држави (11 одсто).

У истраживању је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година и они су одговарали на питање, рађено је према стандарду Евробарометра.

Фајтер / Н1 / од 28.08.2017.

SKINI APLIKACIJU