Ми смо Цигани, а не Делије, јер су том имену кумови Удба и криминалци!

„Волео сам и Дулета Савића, који је дао силне голове, али један је апсолутно арт гол – против Арсенала на Хајберију за 1:1. Као и онај Пижонов против Партизана за 1:0, када је предриблао цео тим и ушетао се у гол. Касније сам испретио прве утакмице последњих наших великих играча Дејана Станковића и Немање Видића“.

Љубивоје Тадић, првак драме, бивши управник Народног позоришта, глумац, драматург, редитељ, борац за демократију, Звездаш... аутор је књиге “Лична документа”, чије делове је пренео "Недељник".

Једно поглавље посвећено је и његовој великој љубави – Црвеној звезди.

“Наравно да је начин живота породице Тадић одређивао и распоред фудбалског првенства. Ишли смо на утакмице и када је било -20. Рецимо, на важну утакмицу Црвена звезда – Тетекс 4:1. Растко (отац Растко Тадић), Љуба (стриц Љуба Тадић) и ја били смо тамо, а Марко Марковић нас је поменуо у преносу, јер смо једини били присутни службена лица и ми. То је толико разлутило Миру (мајку), да смо остали без недељног ручка", рекао је Тадић.

"Ви једини у Београду немате кућу! Идите па ручајте где вам је боље".

"Почео сам да гледам Џајину (Драган Џајић) генерацију, био сам на првој Пижоновој (Владимир Петровић) утакмици, гледао сам уживо Пелеа, Марадону, Кристијана Роналда. И ја сам аплаудирао када нам је Марадона са „супротне трибине дао онај гол“.

Тадић се присетио и осталих љубимаца у црвено-белом дресу.

„Волео сам и Дулета Савића, који је дао силне голове, али један је апсолутно арт гол – против Арсенала на Хајберију за 1:1. Као и онај Пижонов против Партизана за 1:0, када је предриблао цео тим и ушетао се у гол. Касније сам испретио прве утакмице последњих наших великих играча Дејана Станковића и Немање Видића“.

Сада је проредио одласке на стадион, нарочито када је преминуо његов отац Растко.

„Ми смо били последњи Цигани. Најдража парола коју смо имали била је: „Ми смо Цигани, најјачи смо најјачи!“ Нама су свуда викали Цигани. И у Крагујевцу, Чачку, Новом Саду, Нишу, Црвенки, што није било погрдно јер је било тачно. Никада нисам волео навијачко име Делије, јер су му кумови Удба и криминалци. Себе и даље зовем Циганином. Додуше, једним од тужнијих самих Цигана на свету, зато што су Цигани отишли, а Звезда је таква каква је и биће само гора. Заувек.“

(Фајтер.рс / Недељник)

SKINI APLIKACIJU