Ангела Меркел: Прошла су времена када је Америка била потребна Европи

Окренута је једна страница историје и почело је стварање новог светског поретка, а посебно новог односа Европе и Америке и отворено је питање да ли је Америка председника Доналда Трампа и даље потребна Европи.

То сматрају, иако још с неверицом, многи у узаврелим институцијама Европске уније и НАТО пошто је најутицајнији политичар ЕУ и вођа најмоћније државе Уније, канцеларка Ангела Меркел, изјавила да су "прошла времена" кад су ЕУ и Америка могли да се потпуно међусобно ослањају.

Ангела Меркел је, што је оцењено као врхунац њеног неслагања с политиком америчког председника, предочила да је то посебно "искусила протеклих дана" на састанцима ЕУ и НАТО вођа с Трампом и, можда историјском поруком, нагласила да Европљани "истински" морају узети своју судбину у сопствене руке.

С највећом пажњом су аналитичари и медији у Француској, чији нови председник Емануел Макрон наглашава нужност да се ојачаном "немачко-француском покретачком снагом" обнови ЕУ, пропратили крајне озбиљне поруке Ангеле Меркел, уз оцену да је доведен у питање досадашњи "систем вредности" на којем су почивали односи САД и Немачке, па и целе Европе.

Париски лист Монд тако закључује да је на помолу нова ера у немачко-америчким, а то значи и европским односима с Вашингтоном, наводећи да су се традиционалне послератне везе Европе и Немачке темељиле посебно на великој америчкој помоћи старом континенту кроз Маршалов план обнове и гарантовање безбедности у доба блокова и Хладног рата. Монд наводи да "сад Ангели Меркел изгледа јако далеко она Америка из доба кад је председник Џон Кенеди 1963. рекао у Западном Берлину: 'Ја сам Берлинац'".

То се огледа у потврди Трампове политике "Америка на првом месту" и чињенице да он сматра да светски споразум о заштити природне средине није у интересу америчке индустрије, да је неодрживо да нарочито Немачка има огромне вишкове у трговини с Америком, као и да Европа мора сама да се темељито побрине за сопствену одбрану, а не да "амерички порески обвезници" плаћају већину издатака за НАТО.

Ангела Меркел је одмах после победе Трампа на изборима у САД оценила да не постоје само интереси, већ и вредности које су темељ америчко-европског савезништва, а ту је споменула и људска права, незатварање у сопствене границе, заштиту природне средине.

Амерички портал Политико у свом европском издању даје два виђења овог сад већ јасног заокрета у Немачкој, а то без сумње значи и политици ЕУ према Вашингтону.

Један угледни аналитичар сматра да не треба извлачити тако далекосежне закључке из изјава немачке канцеларке, пошто ће "на крају Европа ипак схватити да јој је увек потребна Америка".
Супротно томе је мишљење да је сад доведено у питање темељно начело у доба стварања НАТО, а то је да Немачка, због искуства из два светска рата, више никад не сме бити претња европској безбедности.

НАТО је установљен да "Русе држи изван, Американце унутар, а Немце на тлу" Европе, напомиње други аналитичар. "Сад Меркел поручује да Американци нису заиста у Европи, па отуд Немачка и Европа морају имати битнију и независнију улогу него у протеклих 70 година", каже он.

На ово мишљење се надовезује и уводничар париског листа Фигаро који, попут многих аналитичара и политичара у ЕУ и НАТО, оцењује да је Трамп "озбиљно уздрмао савезнике јер је одбио да се изричито изјасни за начело колективне одбране" у НАТО.

Италијански лист Република у наслову анализе истиче да је Ангела Меркел у суштини поручила: "Више не можемо веровати Америци", торинска Стампа то исто наводи и каже да је "Запад подељен, а цуре информације да ће се САД повући из Париског споразума о климатским променама".

Немачка канцеларка, наводе аналитичари у ЕУ, сад јасно потврђује да обновљеном немачко-француском осовином у Унији кроз видљиво жељени савез с новим француским председником Макроном жели снажење економског језгра и, нарочито, одбране ЕУ, уз велика улагања у војну индустрију. То је и моћан залог, како изгледа, осамостаљивања Европе од зависности од Америке на војно-одбрамбеном плану, као и утврђивања самосталније економске и политике, а првенствено отворености у трговини са светом што је од животног значаја за немачку извозну привреду.

Трамп одбацује велике светске трговинске слободне зоне и споразуме и кренуо је, на темељу онога што види да је на корист америчких интереса, у стварање билатералних економских односа с великим светским партнерима с циљем да спречи "непоштену трговину" у којој амерички партнери, укључујући Немачку, стално имају вишак.

Европски дипломатски званичници оцењују да су сад пред ЕУ и НАТО искрсли крупни проблеми које ће изнутра нејединствени Европљани тешко решавати. Такође се примећује да нови француски председник Макрон тек треба да докаже своју снагу и државничку визију и способност.

Макрон данас у Версају с руским председником Владимиром Путином разговара посебно о кризама у Сирији и Украјини, а, како се напомиње, после разговора насамо с Трампом у Бриселу је изјавио да је амерички председник "отворенији него што се верује, воли непосредан контакт и у стању је да промени став". Макрон је рекао и да поштује Путина с којим ће, како је рекао "имати захтеван дијалог".

SKINI APLIKACIJU