У Србији без посла 3.898 пољопривредних инжењера

Србија би према проценама пољопривредних стручњака могла да производи храну за више од 50 милиона становника и извози у вредности од преко 10 милиона евра годишње, али недовољно искоришћава своје природне потенцијале.

Поред неискоришћености природних потенцијала који се огледају у више од пет милиона хектара пољопривредне површине, од којих је преко 4,2 милиона хектара обрадивих површина, или 0,47 хектару по становнику, не користе се ни потенцијали стручног пољопривредног кадра.

На евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ) како је Танјугу речено у тој служби, тренутно се налази 2.333 пољопривредна инжењера и технолога са седмим степеном стручне спреме од којих је 1.128 жена.

Међу тим незапосленим стручним кадром највише је пољопривредних инжењера за производњу биља (515), затим дипломирани инжењери пољопривреде (482) и агроекономисти и они посао траже у просеку дуже од три године.

На евиденцији незапослених НСЗ је и 25 магистра пољопривреде од којих је половина жена и они су на бироу дуже од 3,5 година. На евиденицији је и пет доктора пољопривредних наука за производњу биља који посао траже 19 месеци и пет доктора биотехничких наука који посао чекају у просеку око 16 месеци.

Са шестим степеном стручне спреме, како је речено у НСЗ, на њиховој евиденцији је и 1.565 пољопривредних инжењера и технолога, од којих је 249 жена и они у просеку посао траже око пет година.

У Министарству пољопривреде су казали да у Србији постоји и функционише 35 пољопривредних саветодавних и стручних служби (ПССС) од којих је 23 у Централној Србији , а у АП Војводини 12 и у њима ради укупно 266 лиценцираних саветодаваца од којих 178 у Централној Србији и 88 у Војводини.

Према искуствима земља из окружења, може се закључити да Србија према броју пољопривредних газдинстава као и према величини пољопривредног земљишта, нема довољно пољопривредних саветника, односно да их има четири до шест пута мање него Хрватска и осам до 12 пута мање него Словенија.

У Србији се пољопривредни стручњаци школују на универзитетима у Београду, Новом Саду, Лесковцу, Чачку и у Зубином Потоку.
Према ранијим подацима, просечни трошкови школовања једног високообразованог пољопривредног стручњака су око 300.000 долара, што значи да Србија не користи 1,05 милијарди долара капитала уложеног у њихово образовање.

SKINI APLIKACIJU