Fajter

Ostale Emisije

PUCAO MI JE U GLAVU A ONDA SE ZAČUDIO ŠTO SAM JOŠ ŽIVA: Potresna priča supruge masovnog ubice iz Ivanče

Autor: Glas javnosti

Javorka Bogdanović, jedina je preživela u krvavom piru u Velikoj Ivanči 2013. o čemu je ceo svet pisao, kada je njen suprug Ljubiša Bogdanović hladnokrvno ubio 13 ljudi među kojima i njenog sina i svekrvu kao i rođake iz obližnjih kuća.

U njenoj potresnoj ispovesti za Glas javnosti Javorka priča o tome šta se sve dešavalo tog dana, kako joj je Ljubiša mirnim glasom u osvit zore 9. aprila 2013., u 5 ujutru rekao kako će ubiti prvo nju, a potom i sve ostale, a da će njihovog sina ubiti kada krene na posao jer njima više života nema, i da zemlja i sve ostalo više nije ni za koga.

Javorku smo zatekli na groblju, na koje odlazi gotovo svakodnevno već skoro 8 godina, pored mesta gde su sahranjeni njen sin Branko i svekrva Dobrila. U crnini je koju, kako kaže, nikada neće skinuti. Svoju ispovest počinje teškim uzdahom.

-Boli, mnogo boli to što se desilo. Iz dana i dan sve je teže i gore, sve više nedostaju. Dođem ovde, posedim, poradim po nešto, pa krenem. Stignem do onog brda i lepo čujem: zove me, majko dođi! Ja se vratim, mislim ima neka sila. Ali nema ništa! Ovaj kamen samo ćuti. Pitam: Pa jel me zoveš sine? Jel hoćeš da ti majka dođe? Pa hoću! Samo reci kako? Ali nema ništa – sa mukom izgovara Javorka pokušavajući da sedne na zidić od spomenika jer je boli kuk.

Od kobnog događaja do danas potpuno je osedela. Kaže ništa predosećala nije, nije postojala nikakva naznaka onoga šta će Ljubiša uraditi.

Tu noć spavala sam potpuno mirno. I onda me je probudio osećaj da mi se ide u WC, ali nisam htela da ustanem da ne probudim Ljubišu koji je spavao u dnevnoj sobi a ja u spavaćoj. Tako malo poćutim, ali u jednom momentu skoro više nisam mogla da izdržim, čujem Ljubiša se probudio i pali svetlo. Dođe kod mene u sobu. Vidim u ruci drži pištolj ali ništa ne stignem da ga pitam. Kaže mi mirnim glasom: Baki, nama više života nema! Šta će zemlja i za nas i za posle nas, od toga nema ništa. Sad ću prvo da ubijem tebe da ne bi drugima ovo ispričala, pa ću njih sve redom. Baneta ću kad krene na posao! I bum opali pištoljem. Ja prvo ništa nisam ni osetila. Sedela sam na krevetu samo što sam bila noge spustila. Mislim se šta ovo bi, jel me ubi. Probam da progutam ljuvačku da vidim da li osećam krv u ustima – ništa. Pljuvačka normalna, nikakav ukus. Pipnem se ispod uva, krv ide. I onda počne da bubnji mi u glavi, kao ono za vreme bombardovanja. I padne mi glava na krevet, onesvestim se – kaže Javorka dodajući da je neko vreme bila u nesvesti, a kad se ponovo osvestila odpuzala je do kuhinje. Tu je pokušala da ustane, ali nije uspela i jako je glavom udarila o pod. Tad je začula da se vrata otvaraju.

-Ulazi Ljubiša i kad me je video tihim glasom mi kaže: U Baki, ti još nisi gotova! Ja ne mogu da kažem ništa. Onda je obišao oko mene i otišao u sobu njegove majke. Samo čujem bum pištolj opet puče! Onda se vratio obišao mene iza glave i opalio opet. Onesvestila sam se – otkriva Javorka dodajući da je taj drugi pucanj nju promašio i udario u pločice koje su se razbile te su se ti delići njoj zabili u telo.

Javorka je bila nedelju dana u bolnici, a kod psihologa i psihijatra ide već godinama. I ona i njene dve ćerke. Kako sama kaže, nakon povratka u selo posle krvavog pira, nije imala veće probleme. Samo je jedan komšija pokušao da je maltretira.

-Čim sam došla on mi kaže evo ga ovaj Monstrum. Pa što sam ja Monstrum. Zna se ko je Monstrum i ko je ovo uradio. Ja o ovome ništa nisam ni znala – otkriva javorka dodajući da je policija još dok je ležala u bolnici posavetovala da ukoliko bude imala bilo kakve neprijatnosti to odmah njima prijavi. I tako je i učinila. Nakon toga je, kako kaže, više niko do danas nije maltretirao.

Ipak, mira za nju nema. Kaže stalno sanja i sina Branka ali i ostale rođake koje je Ljubiša ubio. Među njima i malog Davida Despotovića koji je imao samo dve godine.

-Sanjam teta Olgu, dođe, traži mi mleko za Daču. Kaže pomuzla je kravu, ali se ritnula pa je prosula mleko i sad nema za dete. Ja joj kao dam mleko. I tako – opet težak Javorkin uzdah. Dodaje kamo sreće da je sve ovo bio samo san, pa i tako težak san, a kad ovo neko stvarno doživi...      

Prema Javorkinim rečima, njen suprug Ljubiša koji je nakon 13 ubistava i njenog ranjavanja pucao sebi u glavu, nije odmah preminuo već nakon dva dana. Ipak, meštani sela nisu dozvolili da on bude sahranjen u selu. Ljubiša Bogdanović je kremiran o trošku države i sahranjen je u Rajkovcu. Javorka nikada nije otišla na njegov grob.

(Glas javnosti)

 



SKINI APLIKACIJU


Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.





Povezane vesti