Због чега српско чудо од детета никад није заиграло за домовину? Отац Луке Дончића открио све! (ВИДЕО)

Можда и највећа кошаркашка енигма у Србији током последње две године гласи - да ли је Лука Дончић икада добио позив челника Савеза да задужи опрему Орлова? 

Словеначко чудо од детета је за тако нешто имало потпуно легитимну могућност, с обзиром на српске корене с очеве стране. Али, можда и највећи таленат европске кошаркашке сцене сада хара са словеначком репрезентацијом и у тандему са Гораном Драгићем води Змајчеке ка дуго чеканој медаљи. 

Горан и Лука на паркету изгледају страшно добро и фантастичним издањима уврштени су у групу најјачих кошаркаших тандема у Европи тренутно. 

Због тога смо обавили разговор са Лукиним оцем Сашом, иначе и самим некада јако добрим кошаркашем. Саша је за МОЗЗАРТ Спорт говорио о Луки, позиву из Србије који никада није дошао, могућем одласку у НБА лигу, романтичним временима европске кошарке, балканским ривалима у финалу, али и многим другим стварима. 

Прича се доста на овом турниру о Кристапсу Порзингису, Лаури Марканен је оставио добар утисак у групној фази. Лука Дончић, чини се, ипак заузима посебно место у срцима кошаркашких поклоника?
„Лука је од свих њих још млађи. Опет, нису то исте позиције, бековска места су увек атрактивнија људима. Мада, Марканен ме је фасцинирао са висином, телом, кретњама, моториком, прегледом игре... Сви причају да је то нови Дирк Новицки, али ја мислим да је он већ бољи од Дирка у његовим годинама. Али, добро, време ће показати. Лука је поливалентан играч, може да игра три-четири позиције. Атрактиван је, када игра, све то тако лагано изгледа, ужитак га је гледати. Ја ово сад причам као човек из кошарке, неко ко је у овом спорту толики низ година“.

Мало је таквих играча данас, шта је то што га чини посебним?
„Код њега се лопта не мучи, не боли је када је дрибла. Види се да ужива у кошарци. Лука је вратио нека романтична времена у кошарку. Треба признати, времена која су била, па додавање иза леђа, то је било некада на свакој утакмици. Последњих година тога нема, односно јако мало. Ето, Лука је мало то променио и вратио лепоту кошарци. Да није само роботизам и атлетика. Кошарка је прелеп спорт“.

Сви га упоређују са Драженом Петровићем, јасно је и зашто. Али, колики су његови домети?
„Хајде да то кажемо овако – он има огроман потенцијал и небо му је лимит. С друге стране, једно је бити топ проспект, а друго топ играч. Ту је велика разлика. Е, сад, колико ће он искористити простора, видећемо. Треба имати мало и среће, да се неке ситнице поклопе“.

Очекују многи да га виде у НБА лиги већ колико наредне године, да ли то желите и ви?
„Он ће у НБА отићи кад-тад. А да ли ће добити праву шансу, то ћемо и да видимо. Било шта сада да се прича, погрешно је. Има он огроман потенцијал, а на њему је да види колико може“.

Да ли се некада уплашите да би његова млада каријера могла да доживи неочекиван пад, као што се дешавало са многим талентованим играчима који су били фантастични у младости, али су касније нестајали са мапе? Додуше, он показује да његова каријера константо расте...
„Ту морам да кажем да је он максимално фокусиран на кошарку. Њега те приче са стране не интересују. Уђу на једно, изађу на друго ухо. Он се и даље игра кошарке, види се да је и даље дете. Зеза се и ужива у игри и то је нешто много лепо. Ја се, искрено, не бојим за те људе који ће га сада салетати, милијарду пријатеља и менаџера, сви ће се правити да га знају. Ја знам да је он паметан момак, размишља само о својој каријери и то је најважније“.

Највећа кошаркашка енигма у Србији гласи – да ли је Лука Дончић икада добио позив људи са српске кошаркашке сцене да обуче дрес Орлова?
„Никада! Никада, нико није звао, контактирао... Сада верујем да би сви волели да игра за све репрезентације, то је нормално. Слична прича била је и са Гораном Драгићем, али нас никада нико није звао“.

Како гледате на сигурну игру Словеније, али и на елиминације Француске и Литваније са Евробаскета?
„Словенија је очекивано доминирала над Украјином. Мало изненађење била ми је Француска, јер сам искрено мислио да је међу главним фаворитима за медаљу, као и Литванија. Добро, ово је нокаут фаза, утакмица елиминационог система, имаш слаб дан и идеш кући“.

Да ли мислите да је дошло неко ново време у европској кошарци, пошто су две селекције са медаљама на претходном Евробаскету елиминисане тако рано?
„Искрено мислим да јесте. Ту је сада искочила Летонија, која игра много добру кошарку. Словенија је ове године озбиљан кандидат за медаљу. Гледајући имена у тиму, имамо можда и најлошију екипу у последњих 10-15 година. Најмање великих звезда у тиму, води их Игор Кокошков, који се показао као изванредан тренер. Све ситнице је лепо посложио, види се где је глава, где реп. Свако ради оно што треба и то је добра ствар. Мењају се времена у кошарци, а и кошарка као игра је толико напредовала да више не смеш да потцениш ниједног противника“.

Да ли је та чињеница што Словенија нема толико звезда у тиму заправо она прекретница која је била потребна како би се кренуло у веће походе?
„У екипи увек треба имати неколико играча са искуством, лидере и праву хемију у тиму, како би се сви појединци сложили у једну фантастичну целину. Главни члан, који повезује цео овај тим је управо Игор Кокошков. Унео је другачију енергију у тим, размишљање. Нема глупости, калкулација, види се да немају никаквог страха пред ривалима, ма ко то био, што је мени сасвим у реду. Менталитет тима се мења, гради се победнички дух. Оно што је мени изузетно важно – Кокошков је са овим тимом направио невероватну хемију“.

Све се више истиче значај српских стручњака, на клупском и репрезентативном нивоу, односно њихова улога у стварању праве хемије. Пример је Александар Ђорђевић са Србијом, сада и Игор Кокошков...
„Апсолутно сам сагласан с тим. Најјачи тренери у Европи су српски тренери, такође међу најјачима на свету. Хвала Богу што је тако и мени је много драго због тога. Да можемо сви да учимо од њих, а ето конкретно – ми сви учимо од Кокошкова. Словеначки кошаркашки Савез је довео одличног стручњака“.

Словенија је показала квалитет више и класу, а који су коначни домети ове генерације?
„Ја сам и пре првенства словеначким медијима говорио да је Словенија озбиљан кандидат за медаљу. Које боје – није важно! С овим играма што су показали доказују да из утакмице у утакмицу расту као тим. Оно што ме је посебно одушевило јесте да ове године ништа није случајно у словеначком тиму. Фактор среће је увек присутан, али није пресудан. Види се тачно да знају шта раде и све што почну ураде – баш како треба. Нема превелике еуфорије, ноге су им чврсто на земљи, све је то испланирано и делује одлично“.

Да ли сте стигли да погледате репрезентацију Србије и како вам изгледа?
„Јесам, искрено само једну утакмицу у Финској. Знамо да Србија има велики пех са повредама, огроман број играча фали, цела прва петорка практично, а укупно бар осам играча. Али, сада се види колика је Србија кошаркашка нација, јер и поред тога што фали осам играча, практично првих осам играча, ти си и даље у ужој конкуренцији за медаљу. Играју одличну, тимску кошарку, Богдан Богдановић је израстао у правог лидера и нећу измислити топлу воду кад то кажем. Целе сезоне је феноменалан и ту нема дилеме“, јасан је Дончић и додаје:
„Не бих волео неког да изоставим, али Србија стварно пружа много добре партије. Бобан Марјановић је на високом нивоу и то је доказао. У Србији имаш играче задатка, креаторе и скорере који одлучују велике утакмице“.

Ко су, по вама, главни кандидати за медаљу сада?
„Србија, Словенија, Шпанија и Летонија, по мени, која ме је заиста много изненадила“.

А кога видите у финалу?
„Словенију и Србију, видећете“, закључио је Саша Дончић.

Финиш са стилом. Нека тако и буде.

SKINI APLIKACIJU